POLIRANJE
Poliranje je fizicko uklanjanje ostecenog povrsinskog sloja laka kako bi doslo do zdravog, neogrebanog laka i naravno sjajnog vizuelnog izgleda. Zraci svetlosti se odbijaju o lakiranu povrsinu i ta refleksija koju nase oko prima cini ono sto mi kazemo "uf kako sija auto". Idealno i perfektno ispoliran auto daje onaj (mirror) ogledalo efekat u kojem predmet moze tako dobro da se ogleda da ne znate da li gledate u predmet ili u njegovu refleksiju na laku. Kada je lak ostecen i izgreban svetlosni zraci se odbijaju na milion strana jer te ogrebotine prekidaju pravac odbijanja svetlosti. On je matirao i prosto se "umorio" od raznih spoljnih uticaja, najvise od UV zracenja.
Treba spomenuti da proces korekcije laka i poliranje (bice reci o tome) stanjuje lak. Iako se radi o mikronima vise puta ponovljene korekcije laka i smirglanje laka mogu vas ostaviti bez laka skroz ili ga toliko stanjiti da ce UV zracenje da ga dokrajci pa ste dobili auto koji sija kao ogledalo ali mu je lak unisten i sunce ce ga brzo pojesti. To dovodjenje do perfekcije se uglavnom radi kod show car vozila koja se ne voze svaki dan vec stoje po muzejima i izlozbama. Mislim da se razumemo, na pravilno ispoliranom autu je uklonjeno 95% nedostataka na laku i on sija isto kao ogledalo, medjutim uvek ima ponesto sto ostane. Jer da bi se to dovelo do 100% morate biti agresivni prema laku i stanjivati ga dodatno, a to ugavnom nema svrhe raditi po svaku cenu za vozila koja se voze svaki dan. Cesto tu radi i sujeta onog ko radi da bi pokazao kako je on majstor svog zanata.
Dodatni problem je sto ispoliran auto mozete unisiti jednim nestrucnim pranjem (svaka autoperionica pere tako), znaci morate da zaboravite na ostavljanje u autoperionicama i iskljucivo da se bazirate na samousluzne beskontaktne perionice ili da idete kod detailera koji ce vam koriscenjem vrhunske opreme i preparata oprati auto na najsigurniji moguci nacin. Za vecinu ljudi je to neostvarivo, zamorno i bespotrebno, a ovde pricamo o hobi auto pranju.
Malo o pojmovima i „vrstama“ poliranja. Kod nas je odomacen zajednicki pojam „poliranje“ i tako cu ga i koristiti medjutim unutar tog opsteg pojma treba da razlikujemo vise drugih pojmova.
Najpre cu reci da postoje 2 faze poliranja: korekcija laka (cut) i poliranje (polish).
Korekcija laka je prva faza i ona obuhvata najgrublje postupanje prema laku, dakle korigovanje nedostataka i otkrivanje zdravog laka.
Radi se grubim sundjerima, vunom ili mikrofiber padovima. Koristi se gruba polir pasta za cut
Poliranje laka je druga faza. Unutar nje mozemo da razlikujemo podfaze Poliranje i Finish iako to vrlo cesto to moze biti i jedan proces, kasnije cemo o tome. U fazi poliranje se koriste medium, fini i super fini sundjeri za poliranje (padovi). Paste su srednje i finish.
O masinama za poliranje.
Po nacinu kretanja BP ploce (backing plate- ploca na masini na cicak na koju se lepi pad za poliranje) razlikujemo:
1) rotacione masine
2) gear-driven masine
3) ekscentricna DA dual-action masine (3 naziva za istu stvar)
Razlikuju se po nacinu kretanja ploce ali isto tako se razlikuju i po ucinku. Na linku ispod mozete da vidite ukratko kako to izgleda, ima dijagram.
https://cartecworld.com/which-car-polisher-do-i-have-to-choose/1) rotacione masine (kao bruslica ali sa mnogo manjim brojem obrtaja) su najefikasnije prilikom korekcije laka ali su i najteze za koriscenje jer traze veliko iskustvo. Ako ne znate sta radite vrlo lako mozete progoreti lak ili skinuti boju sa auta. Sa druge strane, nisu bas pogodne za finish iako mogu lepo da finisiraju ali kazem, bas treba biti majstor. Iz tog razloga ih mnogi izbegavaju, ove druge vrste odrade isti posao za malo vise vremena i bez rizika. To su 2 struje detailera, ovi sto znaju da rade sa rotacijom prozivaju ove sto ne znaju i smatraju da su iznad njih. Licno mislim da rotacija nije neophodna za automobile i motocikle ali za nauticki i avio program je itekako neophodna jer se ne polira lak vec kao kamen tvrdi gelcoat.
2) gear-driven masine su (uspesan) pokusaj da se pomire 2 krajnosti- rotaciona masina i DA masina. Najefikasnija je za korekciju i poliranje jer ima puno snage i nema stall, a opet vam pruza sigurnost da i bez iskustva mozete odraditi auto. Medjutim za fisnih trazi malo vise iskustva iskustva u odnosu na DA koja je za finsih nenadmasna, ali opet daleko manje iskustva u odnosu na rotacionu. Moze se reci da je user-friendly.
3) generalno najrasprostranjenija masina, DA. Ubedljivo najsigurnija masina za rad ali i najslabija po nekoj moci. Pretezno se koristi za poliranje i finish iako moze da vrsi korekciju medjutim to dosta traje pogotovo ako su tvrdi lakovi u pitanju. DA masinu mozete dati detetu od 7 godina i moze da ispolira auto bez straha, nista ne moze da se upropasti, extra user-friendly. Mana je sto imaju tzv. stall. Kada je jace opteretite tezinom ruke ili masom tela ona se zaustavlja, potrebno je malo razviti tehniku i ne pritiskati je jako na povrsinu. Iz tog razloga nemaju veliku moc prilikom korekcije, ali kazem, mogu da obave i to.
Da nastavim o poliranju.
Uglavnom se u praksi pominju izrazi jednoslojno (1-step), dvoslojno, troslojno, viseslojno poliranje, dovodjenje u „nulu“ itd.
Izbor metode koja ce biti upotrebljena je baziran pre svega na sadrzaju musterijinog novcanika, a ako je to reseno onda se dolazi do tzv. „test spot“, test tacke. To je radnja koja odredjuje koji nivo poliranja je potreban u smislu da ga stanje laka zahteva nezavisno od novca i eventualne zelje vase ili detailerove da odradi ful viseslojno poliranje koje je naravno najskuplje. Ove test tacke su bitne da bi se znalo sta je zaista potrebno jer je neko nepisano pravilo da se poliranje radi na najmanje moguce agresivan nacin da bi sto vise laka ostalo na autu. Odlika su pravih profesionalaca ali kod nas ne znam kako to u praksi ide i da li ih neko primenjuje. Radnja se sastoji u tome da se odredi kvadrat recimo 10x10 cm na recimo haubi i da se primenom od najmanje agresivne metode ka vise agresivnoj dodje do odgovarajuceg nivoa korekcije laka. Nekad lak zahteva samo lagani 1-step, a nekad je potrebno uraditi najgrublju korekciju vunom. Ovo prvo uglavnom vazi za aute koji su novi, a ovo drugo vazi za aute koji su prani na cetke.
Faktori koji uticu su: marka vozila (premium nemacka vozila imaju jako tvrd lak koji je zahtevan i tezi za rad, ostali nemci isto imaju tvrd lak, japanci generalno imaju mekan lak koji ume da bude nezgodan jer postane „lepljiv“. Ne lepi se bukvalno ali se zagreje i mrljavi nekako, ume da bude nezgodan za finish). Boja vozila isto je faktor, crna vozila se najteze finisiraju jer se svaka crtica vidi, bela opet nezgodna malo za rad jer treba dobra rasveta da bi se videlo sta se radi i uradilo, postoje i takozvani jet black lakovi to je nesto kao piano lak na lajsnama unutra. Osetljivo do zla boga, tesko se finisiraju, treba biti bas majstor da ih zavrsis bez tzv. hejza (haze, izmaglica, mrljavost na laku, smetnja u refleksiji).
Bitna stvar da znate: realno stanje laka se nikada ne vidi u hladu i po oblacnom vremenu. Najbolje se vidi pod specijalnim farbarskim CRI lampama koje imitiraju svetlosni spektar Sunca ali posto to nemate samo pogledajte auto pod direktnim suncevim svetlom. U hladu svaki iole opran i namazan necim deluje top, kao nov. Isto vazi ako ste negde radili poliranje, on u garazi sija i vi padnete na dupe. Izvezite ga na sunce pa pod uglom pogledajte stanje i sve ce vam biti jasno, da li je samo uzimanje love ili je posao ljudski odradjen naravno u zavisnosti od toga sta ste se dogovorili da ce biti radjeno.
Da se vratimo na tipove poliranja.
Jednoslojno poliranje se radi sa jednim sundjerom (moze i sa mf padom) i jednom pastom. Zgodno i dovoljno da se lak osvezi i auto da lepo izgleda, naravno ako lak nije unakazen. Niste skinuli mnogo laka, niste mnogo platili, lepo izgleda....onako neka win win varijanta. Licno smatram da je za everyday auto idealno ko ne pati sad da mu auto bude ogledalo i nov nov nov. Moze i kao metod da los lak postane manje los, malo da se dobije na vizuelnom momentu pred prodaju. Jos kad se namacka pravim prepratima izgleda top, e posle 20ak dana kad se to spere bude Sta je ovo?
ali jbg, tako je.
Dvoslojno obicno bude srednji sundjer i srednja pasta + fini sundjer i fina pasta, znaci bez korekcije. Ovo je zgodno kad musterija zeli jednoslojno ali je lak solidno unisten pa jednoslojno ne bi dalo zadovoljavajuci rezultat.
Troslojno i viseslojno. Open-wallet varijanta kada musterija zeli i/ili moze da plati naj naj naj. Radi se prvo korekcija, zatim poliranje srednjom pastom, posle toga ultra finom...kako god i sta god je potrebno da sve bude besprekorno, u nuli kako bi rekli. Lak se dovodi u najbolje moguce stanje, bolje nego sto je bilo kad je auto stajao u salonu.
Posle toga smo rekli ide zastita, napisano u prethodnom postu.
Mnogi pitaju koju masinu da uzmem, koji pad, koja pasta....Video sam na YT ovaj koristi ovo, onaj koristi ono.... To vam je jedan haos nad haosima. Puno prozivodjaca pasti, padova, tipova...postoje neka osnovna pravila sta se s cim kombinuje ali i svako ima neke svoje recepte, zavisi i od laka, naveo sam gore kriterijume. Meni su godine trebale dok sam nasao neki put sta cu i kako cu jer je to ludilo od izbora i mogucnosti kombinovanja.
Tipove masina sam naveo, vrste pasti sam naveo, tipove padova sam naveo. Necu nista da sugerisem ali vidite cime uspesni rade, a da vam je stalno dostupno. Jer sta vrede Meguairs paste i padovi kad treba da rodite mecku da ih nabavite kad vam ponestane.
Ako zelite da polirate samo sebi nabavite povoljnu DA masinu tipa neki kinez ili ako zelite bolju KRAUSS, medium mf pad recimo EWOCAR , neku pastu koja ima solidan cut ali moze i da finisira tipa Sonax Cut&Finish i imacete auto koji lepo izgleda. Posle toga neka zastita i bicete zadovoljni ako nemate jako velika ocekivanja i zelje da to bude top top. Trebace vam i kompresor ili cetkica za rascesljavanje vlakana nakon pola uradjenog panela ali to sad vec ulazi u KAKO SE POLIRA, a necu se time baviti, pun je internet foruma i snimaka i tekstova. Zapratite Kevin Brown-a, Mike Philips-a, Larry Kosilla iz AMMO, Todda iz Essoteric detailinga....to su sve dokazani profesionalci u svom poslu koji dele puno sadrzaja tako da ima odakle da se nauci osnova ko zeli.
