Ako ste ikada čitali fabričku specifikaciju nekog automobila, sigurno ste uočili da je jedna od stavki i potrošnja goriva. Fabrike navode cifru koja je, ma koliko se trudili, nedostižna u uslovima realne vožnje. Kako to?
Sve fabrike automobila koje prodaju na evropskom tržištu uvek mere potrošnju po istoj proceduri. U tu svrhu je uveden NEDC (New European Driving Cycle). To je test u vožnji, koji je osmišljen da izmeri potrošnju goriva i emisiju izduvnih gasova na putničkim automobilima. Test bi trebalo da simulira realne uslove vožnje u Evropi. Ovaj test se sastoji od 4 ciklusa vožnje u gradskim uslovima i jednog ciklusa vangradske vožnje.
Postupak merenja potrošnje
Test se izvodi na hladnom motoru, na 20-30°C. Pošto se testovi izvršavaju više puta, sve se odvija na valjcima, da bi svaki put uslovi bili isti. U obzir se uzimaju masa vozila i aerodinamika, pa se prema tome podešava otpor na valjcima. Ispred auta se postavi ventilator, koji uduvava tačno onoliko vazduha, koliko bi i strujalo u odnosu na brzinu kojom se auto kreće.
Grafikon brzine automobila tokom testiranja potrošnje goriva. Autor: Orzetto.
Gradska vožnja
Test je osmišljen da predstavi realne uslove gradske vožnje u gužvom natrpanim evropskim gradovima. Motor je pod malim opterećenjem i nepotpuno zagrejan, a maksimalna brzina na testu je 50km/h. Ovaj ciklus traje 195 sekundi, a auto pređe 1017 metara, sa prosečnom brzinom od 18,77 km/h. Na testu postoji 9 promena ritma kretanja. Test se ponavlja 4 puta uzastopno, što znači da traje 13 minuta, a auto pređe 4067 metara.
Vožnja otvorenim putem
Nakon pauze od 20 sekundi u leru, sledi test potrošnje u vangradskoj vožnji. Auto se vozi od 50 do maksimalnih 120 km/h, sa 10 promena ritma kretanja. Ubrzanja su oštrija nego na testu u gradskoj vožnji. Ovaj test traje 400 sekundi, a auto pređe 6956 metara, sa prosečnom brzinom od 62,6 km/h.
Kombinovana vožnja
Potrošnja goriva u uslovima kombinovane vožnje se meri se računa kao ukupna potrošnja goriva na testovima gradske i vangradske vožnje. Test ukupno traje 1180 sekundi, a auto pređe 11023 metara, sa prosečnom brzinom od 33,6 km/h.
Šta se meri?
Na testovima se mere različiti parametri, kao što su:
1. Potrošnja goriva u gradu
2. Potrošnja goriva na otvorenom putu
3. Prosečna potrošnja goriva
4. emisija CO2
Kritike postupka merenja potrošnje goriva
Nerealnost uslova vožnje
Ovi testovi su uvedeni još 70-ih godina 20. veka. Tada su automobili bili mnogo lakši, a motori slabiji. Zato su usloviu kojima se vrše testovi danas nerealni. Sa jačim motorima, i vozači snažnije ubrzavaju. Zato je u uslovima realne vožnje nemoguće postići potrošnju goriva koju navode proizvođači.
Štelovanje motora za testiranje
Pošto testovi ne predstavljaju realan stil vožnje na ulicama, sa laganim ubrzanjima, prebacivanjima brzina i poznatim trenucima promene brzina, javlja se mogućnost da proizvođači automobila našteluju motore tako da na testovima postignu nisku emisiju izduvnih gasova. U realnom svetu, te su cifre značajno veće, pa je i opasnost po životnu okolinu veća.
To što vam auto troši više goriva od fabričke specifikacije je sasvim normalno. Merenje potrošnje na drugim kontinentima se odvija na sasvim drugačiji način. Zato se dešava da potpuno isti auto po fabričkoj specifikaciji u SAD troši i do 2 l/100km više goriva nego u Evropi.
