Ne znam da li znate koliko u Srbiji ima vozila sa raštelovanim farovima, koliko ljudi nisu svesni da u po bela dana voze sa dugim svetlima.
Noću i da ne spominjem, tu se najbolje vidi odraz saobraćajne (ne)kulture, koliko su ljudi egocentrični u smislu "bitno mi je ja da vidim put 200m ispred sebe, je*e mi se što ovom što mi ide u susret isterujem oči, a i ovom ispred sebe".
Koliko puta reagujem blicanjem kad neko ko mi dolazi u susret neće sam da obori duga, koliko puta uključujem zadnje maglenke da ovaj iza mene spusti na kratka svetla i koliki procenat vozača uopšte shvati da mu skrećem pažnju na nešto.
Danas se lik sa Sharanom zeleteo iza mene niz Prilaz u Zemunu, gledam u retrovizor, spržilo me u sekundi ono jedno dugo svetlo što mu radi.
Sreća pa sam se provukao između dva gradska busa dok su stajala na stajalištima u Tošinom bunaru, on nije smeo da se provuče
